Тренутак када погледате рачун у банци, а зарада за протекли месец једноставно није стигла, изазива посебну врсту немира. Прво помислите да је можда реч о техничкој грешци, па сачекате дан-два. Затим следи позив рачуноводству, па колегама – да проверите да ли сте једини. А онда, кад прође и недеља, а потом и месец, схватите да проблем није привремен. Неисплаћена зарада нажалост није редак случај у пракси, а запослени често не знају да закон предвиђа јасне и, што је још важније, релативно брзе механизме за њену наплату.
У овом тексту детаљно објашњавамо шта се по закону сматра зарадом, које кораке треба предузети чим дође до кашњења, зашто је обрачун зараде један од најмоћнијих алата запосленог, каква је улога инспекције рада, како изгледа судски пут наплате и, на крају, у ком року потраживање застарева. Циљ је да, без обзира на то да ли вам је послодавац закаснио месец дана или дугује зараду за читав низ месеци уназад, знате тачно који је следећи корак.
Шта закон сматра зарадом и када се сматра да је неисплаћена
Према Закону о раду, зарада обухвата основну зараду, део зараде за радни учинак и увећану зараду (по основу прековременог рада, рада ноћу, рада на дан празника, минулог рада и слично), заједно са припадајућим порезима и доприносима. У ширем смислу, у ову категорију спадају и накнада зараде (на пример за време боловања или годишњег одмора) и друга примања која запослени остварује по основу рада.
Зарада мора бити исплаћена најмање једном месечно, а рок за исплату не сме прећи крај текућег месеца за претходни месец рада – дакле, зарада за јун мора стићи најкасније до краја јула. Ако се тај рок пропусти, говоримо о неисплаћеној, односно закаснелој заради, без обзира на то да ли је реч о потпуном изостанку исплате, делимичној исплати или исплати са закашњењем. У пракси се разликују три ситуације:
- Потпуно неисплаћена зарада – послодавац није уплатио ниједан део зараде нити припадајуће доприносе.
- Делимично исплаћена зарада – уплаћен је само део износа, а остатак остаје дуг.
- Зарада исплаћена са закашњењем – цео износ је на крају стигао, али након законског рока, што сaмо по себи повлачи право на затезну камату за период кашњења.
Први корак: писани захтев послодавцу
Пре него што се крене у формалније поступке, разумно је – а често и корисно за даљи ток ствари – да запослени послодавцу упути кратак, јасан и писан захтев за исплату. Тај захтев треба да садржи период за који зарада није исплаћена, тачан или процењени износ потраживања и позивање на одредбе уговора о раду и закона. Разлог за писану форму није формалност ради формалности: такав документ доказује да сте благовремено реаговали, а понекад доводи и до тога да послодавац писаним путем призна дуг, што има значај и код каснијег рачунања рока застарелости.
Треба имати на уму да кашњење плате или зараде понекад заиста произлази из тренутних пословних тешкоћа послодавца, а не из намере да се запослени оштети. Ипак, чекање „да се ствари саме реше“ није добра стратегија – сваки дан кашњења јесте дан за који тече законска затезна камата, али је истовремено и дан ближи застарелости потраживања.
Обрачун зараде као извршна исправа - најбржи пут до наплате
Овде долазимо до једног од најважнијих алата које запослени данас има на располагању, а који је донедавно био знатно мање искоришћен. Послодавац је дужан да за сваки месец у којем зарада није исплаћена, или није исплаћена у целости, изда обрачун зараде у којем се наводи износ неисплаћеног дела и датум доспелости. Тај обрачун, ако га послодавац изда, представља извршну исправу.
Практично, то значи да запослени на основу таквог обрачуна може директно да поднесе предлог за извршење код јавног извршитеља, без потребе да претходно води парнични поступак пред судом и чека правоснажну пресуду. Јавни извршитељ у поступку принудне наплате може да наложи обуставу средстава са рачуна послодавца, пленидбу покретне имовине или друге законом предвиђене мере наплате. Ово решење значајно скраћује пут до наплате у односу на класичан парнични поступак, који може трајати месецима, па и годинама.
Проблем настаје када послодавац одбије да изда обрачун зараде – а то се, нажалост, дешава управо у случајевима када и не намерава да исплати дуговања. У тој ситуацији запослени се и даље може обратити инспекцији рада или покренути судски поступак, о чему говоримо у наставку.
Улога инспекције рада
Инспекција рада има значајна, али ипак ограничена овлашћења у овим случајевима. Инспектор рада може да наложи послодавцу да изда обрачун зараде и да изрекне казну за прекршај уколико послодавац то не учини у остављеном року. Оно што инспекција не може јесте да сама, принудним путем, наплати новац у име запосленог – ту улогу преузима јавни извршитељ, на основу већ поменутог обрачуна као извршне исправе, или суд, ако се иде путем парничног поступка.
Другим речима, пријава инспекцији рада је користан и бесплатан корак који може убрзати издавање обрачуна и додатно притисне послодавца, али сама по себи неће довести новац на ваш рачун – за то је потребан следећи, извршни или судски корак. Пријаве се подносе Инспекторату за рад, чије су надлежности и контакти доступни на званичном сајту Инспектората за рад Републике Србије.
Судска наплата зараде - тужба, поступак и камата
Када обрачун зараде није издат, или када послодавац оспорава основаност или висину потраживања, преостаје судски пут. Запослени, најчешће уз помоћ адвоката, подноси тужбу за исплату зараде пред надлежним судом. У тужби се по правилу истовремено потражује и затезна камата, која тече од дана доспелости сваке појединачне месечне зараде – не од дана подношења тужбе. То је важна разлика коју многи запослени превиде, а која у случају дуготрајнијег дуговања зна значајно да увећа укупан износ потраживања.
Важно је направити разлику између рока од 60 дана из члана 195. Закона о раду и општег рока застарелости новчаних потраживања. Рок од 60 дана односи се на судску заштиту против одлуке послодавца којом је повређено неко право запосленог (на пример, оспоравање решења о отказу), а не на само потраживање неисплаћене зараде. Право на наплату зараде, као новчано потраживање из радног односа, застарева по посебном, дужем року о којем говоримо у наставку.
Након што суд донесе пресуду, а послодавац је добровољно не изврши, следи поступак принудног извршења – исти механизам као и код обрачуна зараде, само на основу правоснажне судске одлуке уместо обрачуна.
Рок застарелости потраживања зараде
Сва новчана потраживања из радног односа, укључујући зараду, накнаду зараде и друга примања, застаревају у року од три године од дана настанка обавезе – дакле, рачунајући појединачно за сваки месец за који зарада није исплаћена. Проток тог рока не значи да право престаје да постоји, већ да послодавац, уколико запослени покрене спор, може истаћи приговор застарелости, чиме се потраживање практично више не може принудно остварити пред судом.
Код престанка радног односа ситуација је нешто другачија: послодавац је дужан да, најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде и друга примања која је запослени остварио до тог дана. Тек по истеку тог рока почиње да тече трогодишњи рок застарелости за та потраживања.
Постоји и институт прекида застарелости – ако послодавац писаним путем призна дуг (на пример кроз потписан споразум о исплати заосталих зарада или кроз сам обрачун зараде), рок застарелости почиње да тече изнова од тог признања. Управо зато је важно чувати сву писану преписку и документацију везану за неисплаћену зараду – она може бити пресудна и годинама касније.
Порука која произлази из свега овога је јасна: не чекајте. Свака одлагана пријава или тужба приближава вас граници до које се потраживање уопште може судски остварити.
Неисплаћена зарада приликом отказа или стечаја послодавца
Престанак радног односа не гаси обавезу послодавца да исплати заостале зараде – напротив, послодавац остаје у обавези да измири сва потраживања насталa до дана престанка радног односа, а запослени задржава сва иста правна средства: обрачун као извршну исправу, пријаву инспекцији, поступак пред извршитељем и, по потреби, тужбу.
Ситуација постаје сложенија када послодавац оде у стечај или ликвидацију. У том случају запослени своја потраживања пријављује у стечајном поступку, а уколоко фирма нема довољно имовине из које би се намирила, постоји могућност намирења преко Фонда солидарности, који у одређеним условима преузима исплату дела неизмирених потраживања запослених код послодавца у стечају. Ови случајеви захтевају пажљиво поштовање рокова за пријаву потраживања, па је у оваквим ситуацијама правовремена правна помоћ посебно значајна.
Ако вам је зарада остала неисплаћена управо у контексту престанка радног односа, корисно је прочитати и наш текст о незаконитом отказу уговора о раду, где објашњавамо права запосленог, рокове и накнаду штете у тим ситуацијама – ова два проблема се у пракси врло често јављају заједно.
Неисплаћена зарада као облик притиска или злостављања на раду
У одређеном броју случајева, систематско кашњење или изостанак исплате зараде није изолован финансијски проблем, већ део ширег обрасца понашања послодавца према запосленом – притисака, игнорисања, отежавања услова рада или намерног стављања запосленог у неповољан положај како би сам дао отказ. Уколико препознајете сличан образац у свом радном окружењу, вреди прочитати и текст о мобингу на радном месту, где објашњавамо како да препознате злостављање, докажете га и остварите накнаду штете. Такође, ако сумњате да послодавац систематски крши ваша права запосленог и на другим основама, погледајте и преглед прекршаја у области радног права и казни које за то следе.
Коју документацију треба да сачувате
Успех у наплати неисплаћене зараде у великој мери зависи од тога колико уредно запослени чува документацију, и то без обзира на то да ли се на крају иде путем обрачуна и извршитеља или путем суда. У пракси се показало да су следећи документи готово увек пресудни:
- Уговор о раду – доказује висину уговорене зараде, коефицијент, радно место и остале услове рада који су релевантни за обрачун потраживања.
- Обрачунски листићи (платни листићи) за месеце за које зарада није исплаћена или је исплаћена делимично – они показују тачан бруто и нето износ, као и порезе и доприносе.
- Изводи текућег рачуна који показују да уплата није извршена, односно да је извршена само делимично или са закашњењем.
- Писана преписка са послодавцем – имејлови, дописи, поруке у којима се захтева исплата или у којима послодавац признаје дуг и обећава рок исплате. Овакво писано признање, као што смо навели, има директан утицај на рачунање рока застарелости.
- Потврде о раду и присуству, уколико их поседујете, нарочито ако постоји спор о томе да ли је рад заиста обављен у спорном периоду.
Скенирајте или фотографишите сваки документ чим до њега дођете, чак и ако у том тренутку не планирате хитно да покренете поступак. Искуство показује да послодавци који касне са исплатом зараде понекад накнадно оспоравају чак и чињенице које делују неспорно – број одрађених сати, период запослења или сам износ дуга – па је благовремено сакупљена документација често једини начин да се такви приговори отклоне без непотребног одуговлачења поступка.
Зашто ангажовати адвоката за наплату зараде
Формално, запослени може самостално да поднесе пријаву инспекцији рада, предлог за извршење или чак тужбу. У пракси, међутим, послодавци који одуговлаче са исплатом зарада често оспоравају основаност или висину потраживања, истичу приговор застарелости или користе процедуралне могућности да поступак одуже. Адвокат специјализован за радно право може, у зависности од конкретне ситуације:
- проценити да ли је боље кренути путем обрачуна зараде и извршитеља или директно преко суда;
- прецизно израчунати затезну камату и укупан износ потраживања за сваки месец појединачно;
- благовремено прекинути рок застарелости адекватним правним радњама;
- заступати запосленог пред инспекцијом рада, судом и јавним извршитељем;
- у случају стечаја или ликвидације послодавца, правовремено пријавити потраживање и заштитити приоритет наплате.
Ако вам послодавац дугује зараду – без обзира да ли је реч о једном закаснелом месецу или дугогодишњем дуговању – најбоље је да не одлажете консултацију. Адвокатска канцеларија Дојчиновић из Новог Сада пружа правну помоћ у поступцима наплате неисплаћене зараде, од првог писаног захтева послодавцу, преко пријаве инспекцији и поступка пред извршитељем, до заступања пред судом. Своје питање можете поставити и заказати консултације путем контакт странице.
Најчешће постављена питања
Колико дуго послодавац сме да касни са исплатом зараде пре него што предузмем нешто?
Закон не предвиђа посебан „период толеранције" – зарада мора бити исплаћена најкасније до краја текућег месеца за претходни месец рада. Већ првог дана након тог рока реч је о неисплаћеној, односно закаснелој заради, за коју тече затезна камата. Писани захтев послодавцу можете упутити одмах.
Да ли морам да тужим послодавца да бих наплатио/ла зараду?
Не нужно. Ако послодавац изда обрачун зараде са назначеним неисплаћеним износом и датумом доспелости, тај обрачун представља извршну исправу и можете директно поднети предлог за извршење код јавног извршитеља, без претходне тужбе и парничног поступка.
Шта ако послодавац одбије да изда обрачун зараде?
У том случају можете поднети пријаву инспекцији рада, која може наложити издавање обрачуна и казнити послодавца за прекршај, или директно покренути парнични поступак пред судом ради наплате зараде и затезне камате.
За који период уназад могу да наплатим неисплаћену зараду?
Свако новчано потраживање из радног односа застарева у року од три године од дана доспелости, рачунајући посебно за сваки месец. Ако писано признање дуга постоји (нпр. споразум са послодавцем), рок застарелости почиње изнова да тече од датума тог признања.
Да ли имам право на камату на неисплаћену зараду?
Да. Затезна камата тече од дана доспелости сваке појединачне месечне зараде, а не тек од дана када покренете поступак наплате, што значи да укупан износ потраживања временом расте.
Имате правно питање?
Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.