Тренутак када вам послодавац уручи решење о отказу, или вас, још горе, само усмено обавести да више не треба да долазите на посао, изазива панику и осећај беспомоћности. Многи запослени у том тренутку не знају ни да ли је отказ уопште законит, ни шта могу да предузму, а рок за реаговање је знатно краћи него што већина претпоставља.
Отказ уговора о раду је, уз све емотивне и финансијске последице које носи, пре свега формалан правни акт – мора бити донет из тачно одређеног разлога и кроз тачно одређену процедуру. Управо ту формалност најчешће искоришћавају запослени који оспоравају отказ пред судом, јер послодавци у пракси прилично често праве грешке управо у процедури, а не нужно у самом постојању разлога за отказ.
У овом тексту објашњавамо када послодавац сме законито да откаже уговор о раду, кроз какву процедуру мора да прође пре него што то учини, у којим ситуацијама је отказ нужно незаконит, у ком року морате поднети тужбу и шта тачно можете да добијете – враћање на посао, накнаду штете или обоје. Циљ је да, без обзира на то да ли сте тек добили отказ или сумњате да вам предстоји, знате тачно које су ваше опције.
Када је отказ законит - три групе разлога
Послодавац не може отказати уговор о раду по сопственом нахођењу или без образложења. Члан 179. Закона о раду таксативно набраја разлоге за отказ, који се групишу у три категорије:
- Лични разлози – зaпослени не остварује резултате рада или нема потребна знања и способности за послове на којима ради.
- Пословни разлози – услед технолошких, економских или организационих промена престаје потреба за радом запосленог (технолошки вишак).
- Скривљено понашање – повреда радне обавезе или непоштовање радне дисциплине, укључујући и теже случајеве (крађа, физички напад, долазак под дејством алкохола) где је могућ и ванредни отказ без отказног рока.
Изван ове три категорије, послодавац нема законски основ да откаже уговор о раду – сваки отказ дат из другог разлога, или без јасно наведеног разлога, потенцијално је незаконит.
Обавезна процедура пре отказа
Чак и када постоји оправдан разлог из члана 179, послодавац мора да испоштује прописану процедуру. Према члану 180. Закона о раду, пре отказа због личних разлога или скривљеног понашања, послодавац је дужан да запосленог писаним путем упозори на постојање разлога за отказ, наводећи чињенице и доказе, и да му остави рок за изјашњење који не може бити краћи од пет радних дана од дана достављања упозорења.
За посебан случај отказа због неостваривања резултата рада, члан 180а предвиђа додатну обавезу – послодавац мора претходно да запосленом уручи писано обавештење о недостацима у раду, упутства и примерен рок за побољшање, па тек уколико запослени ни након тога не побољша резултате, следи упозорење и, евентуално, отказ. Изостанак било ког од ових корака чини накнадни отказ рањивим на поништај пред судом.
Форма и садржина решења о отказу
Отказ мора бити дат у писаном облику и мора садржати образложење, односно јасно навођење основа за отказ, чињеница и доказа на којима се заснива, као и поуку о правном леку – обавештење запосленог о року и начину оспоравања решења пред судом. Послодавац је такође дужан да се решењем обавеже да ће у року од 30 дана од дана престанка радног односа исплатити све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је запослени остварио до дана престанка.
Када је отказ незаконит
У пракси, отказ најчешће бива оспорен и поништен пред судом из следећих разлога:
- Отказ дат усмено или преко телефона/поруке, без писаног решења -формално неважећи облик отказа.
- Изостанак писаног упозорења пре отказа због личних разлога или скривљеног понашања, односно изостанак рока за изјашњење запосленог.
- Решење без образложења или са паушалним, неконкретним разлогом који није поткрепљен чињеницама и доказима.
- Отказ дат из разлога који уопште није предвиђен чланом 179. Закона (нпр. лична нетрпељивост, промена расположења послодавца, отказ као казна без формалног основа и сл.).
- Отказ дат за време заштићеног периода – трудноће, породиљског одсуства или боловања (осим у изузетним, законом предвиђеним случајевима тежих повреда радне дисциплине).
- Отказ као одмазда – на пример, отказ дат непосредно након што је запослени пријавио неправилности, поднео захтев за заштиту од злостављања на раду или на други начин остварио неко своје законско право. О овоме детаљније пишемо у тексту о заштити од мобинга на радном месту, где објашњавамо да отказ дат као одмазда за пријаву злостављања представља посебан основ за судску заштиту.
Заштићене категорије запослених
Закон предвиђа посебну заштиту одређених категорија запослених од отказа, независно од постојања иначе оправданог разлога:
- Труднице и породиље – послодавац не може отказати уговор о раду запосленој за време трудноће, породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета, нити припремати отказ за период који следи по истеку тог одсуства.
- Запослени на боловању – током привремене спречености за рад, отказ по основу личних разлога или неостваривања резултата рада, по правилу, није дозвољен.
- Синдикални представници – уживају додатну заштиту, тако да им отказ, по правилу, није могућ без претходне сагласности синдиката, у складу са законом и колективним уговором.
Отказ дат супротно овим одредбама сматра се незаконитим независно од тога да ли је формално наведен неки од разлога из члана 179.
Рок за подношење тужбе - 60 дана
Ово је најважнији податак у целом овом тексту: запослени који сматра да му је незаконито отказан уговор о раду има право да, у року од 60 дана од дана достављања решења о отказу, односно од дана сазнања за повреду права, поднесе тужбу за поништај решења о отказу.
Реч је о преклузивном року – његовим протеком трајно се губи право на судску заштиту по овом основу, без обзира на то колико је отказ очигледно незаконит. Тужба се подноси надлежном основном суду према месту рада запосленог. Управо због кратког рока, препорука је да се одмах по пријему решења, или по сазнању за незаконит отказ, обратите адвокату – процена основаности случаја и прикупљање доказа траје, а рок не мирује.
Отказни рок и разлика од споразумног раскида
Отказни рок је период између уручења отказа и стварног престанка радног односа, и он зависи од основа отказа. Код отказа због неостваривања резултата рада отказни рок износи од осам до тридесет дана, у зависности од стажа осигурања запосленог код тог послодавца, док код отказа због технолошког вишка отказни рок не може бити краћи од тридесет дана. Код тежих повреда радне дисциплине могућ је и ванредни отказ, без отказног рока. Уколико сами дајете отказ послодавцу, отказни рок износи од петнаест до тридесет дана, у зависности од уговора о раду и општег акта послодавца.
Важно је направити разлику између отказа, који је једностран акт послодавца или запосленог, и споразумног раскида уговора о раду, до кога долази искључиво уз обострану сагласност обе стране. Многи запослени, притиснути ситуацијом, потпишу споразум о раскиду мислећи да им то доноси исте бенефиције као да су добили отказ, а у пракси то значајно мења правни положај – потписивањем споразумног раскида, по правилу, губите право да накнадно оспоравате престанак радног односа пред судом, будући да сте на то пристали, а може утицати и на право на новчану накнаду код Националне службе за запошљавање. Уколико вам послодавац понуди споразумни раскид уместо отказа, пре потписивања свакако проверите шта тачно тиме губите.
Шта можете да тражите тужбом
Уколико суд утврди да је отказ незаконит, запослени по правилу има право да бира између два исхода:
- Враћање на рад и накнаду штете – суд поништава решење о отказу, налаже послодавцу да запосленог врати на рад, а запослени остварује право на накнаду штете у висини изгубљене зараде и других примања за читав период од престанка радног односа до враћања на рад, укључујући и уплату доприноса за то време.
- Само накнаду штете, без враћања на рад – уколико запослени процени да наставак радног односа код тог послодавца више није реалан или пожељан (нарушени односи, промењене околности), може захтевати да суд, уместо враћања на рад, досуди новчану накнаду штете у висини одређеног броја зарада, у складу са Законом о раду.
Избор између ова два захтева зависи од конкретне ситуације запосленог и представља стратешку одлуку коју је најбоље донети уз савет адвоката, узимајући у обзир и реалне изгледе за успех, дужину трајања поступка и однос са послодавцем.
Како да се припремите за поступак
Од квалитета доказа прикупљених одмах по пријему отказа често зависи и исход поступка. Препоручује се:
- Сачувати решење о отказу у оригиналу, као и сву пратећу документацију (упозорење, ако га је било, потврду о пријему).
- Забележити начин на који је отказ саопштен – ако је дато усмено или путем поруке, сачувати преписку, снимке, или прибавити изјаве сведока.
- Прикупити доказе о резултатима рада – извештаје, оцене, похвале, преписку која показује да наводи из отказа нису тачни.
- Проверити да ли сте у неком од заштићених периода – трудноћа, боловање, чланство у синдикату – и прибавити доказ о томе (потврда лекара, чланска карта синдиката).
- Не потписивати ништа под притиском – ако вам послодавац на лицу места тражи потпис на споразуму о раскиду или изјави о отказу, имате право да затражите време за размишљање и консултацију пре потписивања било ког документа.
Улога адвоката у поступку оспоравања отказа
Због кратког преклузивног рока од 60 дана и техничке сложености процене да ли је поштована сва законом прописана процедура (упозорење, рок за изјашњење, форма решења), благовремено ангажовање адвоката специјализованог за радно право значајно повећава изгледе за успех. Адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада пружа помоћ у:
- детаљној анализи решења о отказу и процедуре која му је претходила;
- процени да ли је реалније тражити враћање на рад или новчану накнаду;
- састављању и подношењу тужбе за поништај отказа у законском року;
- заступању током целог судског поступка, до правоснажне пресуде.
За преглед свих услуга у области радних односа, укључујући заступање у радним споровима и правну анализу аката послодавца, погледајте страницу радноправни односи.
Закључак
Отказ уговора о раду мора да прође кроз тачно одређену процедуру и мора се заснивати на једном од таксативно набројаних разлога – све изван тога отвара простор за поништај пред судом. Кључна ствар коју треба запамтити јесте рок од 60 дана, који протиче брзо и чијим истеком трајно губите право на судску заштиту.
Подједнако је важно да, пре него што потпишете било шта што вам послодавац у том тренутку понуди – било решење о отказу, било споразум о раскиду – узмете времена да проверите шта тачно потписујете и какве то последице има по ваша права. Уколико сумњате да вам је уговор о раду отказан супротно закону, не одлажите реакцију – благовремена консултација са адвокатом омогућава да проверите основаност случаја и на време покренете поступак заштите својих права.
Најчешћа питања о незаконитом отказу
Шта ако сам добио/ла отказ усмено или преко телефона?
Отказ мора бити дат у писаном облику са образложењем. Усмени или телефонски „отказ" нема законску форму, а рок од 60 дана за тужбу у том случају тече од дана када сте сазнали за повреду свог права.
Колико времена имам да тужим послодавца због незаконитог отказа?
Тужба за поништај решења о отказу подноси се у року од 60 дана од дана достављања решења, односно од дана сазнања за повреду права. Реч је о преклузивном року чијим истеком трајно губите право на тужбу.
Да ли послодавац мора претходно да ме упозори пре отказа?
Да, за отказ по основу личних разлога или скривљеног понашања, послодавац је дужан да вас претходно писано упозори и остави вам рок за изјашњење. Изостанак овог упозорења чини отказ рањивим на поништај.
Да ли могу да добијем отказ док сам на боловању?
По правилу, не – отказ по основу личних разлога или неостваривања резултата рада није дозвољен током привремене спречености за рад. Изузеци постоје само код тежих повреда радне дисциплине.
Шта могу да добијем ако суд утврди да је отказ незаконит?
Можете тражити враћање на рад уз накнаду изгубљене зараде за читав период спора, или, уколико наставак рада код тог послодавца није реалан, само новчану накнаду штете уместо враћања на посао.
Да ли трудница може добити отказ?
Не. Послодавац не може отказати уговор о раду запосленој за време трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, нити припремати отказ за период непосредно по истеку тог одсуства.
Којем суду се подноси тужба за поништај отказа?
Тужба се подноси надлежном основном суду према месту рада запосленог, у року од 60 дана од дана достављања решења о отказу.
Имате правно питање?
Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.