Кад год се помене појам „права пацијената“, готово сви помисле на исто – лекарску грешку и тужбу за накнаду штете. То је разумљиво, јер су такви случајеви најдраматичнији и најчешће се о њима говори у судској пракси, медијима итд. Међутим, истина је да Закон о правима пацијената штити знатно шири круг права – права која се крше много чешће него што се дешава лекарска грешка, а за чију заштиту вам често није потребан ни вештак, ни дуг судски поступак, већ само познавање закона и спремност да инсистирате на ономе што вам по закону припада.
У овом тексту фокусирамо се управо на та, много чешће занемарена права пацијената – право на слободан избор лекара, право на друго стручно мишљење, право на увид у сопствену медицинску документацију, право на приватност података, право на информисани пристанак и право на благовремену здравствену услугу. За свако од њих објашњавамо шта тачно закон каже, како изгледа кршење у пракси и шта можете предузети.
Зашто се права пацијената своде само на лекарску грешку
Разлог за ову заблуду је једноставан – лекарска грешка подразумева очигледну, драматичну штету (погрешна дијагноза, лоше изведена операција), па је лакше препознатљива и памтљивија. Остала права пацијената могу да се крше тихо, свакодневно, а пацијенти често ни не схватају да им је нешто ускраћено, него то доживљавају као „тако то овде функционише“ – предуг период чекања на преглед, лекар који не жели да вам да копију налаза, установа која вас пребацује од шалтера до шалтера без јасног одговора.
Управо зато што нису толико драматична, ова права су у пракси и лакша за заштиту – не морате да доказујете медицинску грешку нити да ангажујете вештака медицинске струке. Довољно је показати да вам је установа ускратила формално, законом гарантовано право, а закон за то прописује и конкретне новчане казне за здравствену установу.
Право на слободан избор лекара и установе
Члан 12. Закона о правима пацијената гарантује пацијенту право на слободан избор доктора медицине, односно доктора стоматологије, здравствене установе, као и слободан избор предложених медицинских мера, у складу са законом који уређује здравствену заштиту и обавезно здравствено осигурање.
У пракси, ово право се најчешће крши на два начина: пацијенту се онемогућава да промени изабраног лекара опште праксе или специјалисту, или му се, у оквиру исте установе, не даје могућност да бира између више доступних лекара исте специјалности. Уколико вам је ускраћено право на слободан избор доктора медицине, здравствена установа може бити кажњена новчаном казном од 300.000 до 1.000.000 динара.
Право на друго стручно мишљење
Члан 13. Закона даје пацијенту право да, на лични захтев, затражи друго стручно мишљење о стању свог здравља – од доктора медицине, односно доктора стоматологије, који није директно учествовао у пружању те здравствене услуге. Здравствене установе имају законску обавезу да истакну списак здравствених радника који у одређеној организационој јединици могу да пруже друго стручно мишљење, како би пацијент знао коме тачно да се обрати.
Ово право је посебно значајно у ситуацијама постављања озбиљне дијагнозе, тумачења нејасних налаза или пре пристанка на операцију – друго мишљење независног лекара може потврдити првобитну процену или отворити питања која вреди додатно проверити пре него што се приступи лечењу. Право се остварује на лични захтев пацијента, без потребе да образлаже зашто га тражи.
Право на увид у медицинску документацију
Према члану 20. Закона, пацијент има право на потпун увид у своју медицинску документацију, укључујући право да добије њену копију о свом трошку. Ово право не престаје ни након завршетка лечења – можете затражити документацију и годинама касније, на пример ради прибављања другог мишљења, промене лекара или покретања поступка накнаде штете.
Уколико вам здравствена установа ускрати увид у медицинску документацију, поступа супротно закону и изложена је прекршајној одговорности – новчана казна за установу креће се у истом распону, од 300.000 до 1.000.000 динара. Ово право од посебне је важности управо у случајевима сумње на лекарску грешку, јер је медицинска документација основни доказ на коме почива читав каснији поступак накнаде штете – о томе детаљније пишемо на нашој страници посвећеној заштити права пацијената и лекарским грешкама.
Право на приватност и поверљивост података
Члан 14. Закона прописује право пацијента на поверљивост свих личних информација које је саопштио надлежном здравственом раднику или здравственом сараднику, укључујући и све податке о здравственом стању. Ово право обухвата и могућност да пацијент писаном или усменом изјавом одреди које особе смеју бити обавештене о његовом здравственом стању, а које не.
У пракси, кршење овог права најчешће се дешава кроз незваничну размену информација о здравственом стању пацијента са трећим лицима (члановима породице без пристанка пацијента, послодавцем, осигуравајућим друштвом) без изричите сагласности пацијента, или кроз недовољно обезбеђено чување и приступ медицинској документацији унутар саме установе.
Право на пристанак - информисани пристанак пре сваке медицинске мере
Члан 15. Закона прописује да ниједна медицинска мера не сме бити предузета без пристанка пацијента, а тај пристанак мора бити информисан – што значи да пацијент мора претходно бити обавештен о природи мере, њеним ризицима и алтернативама, на начин који разуме. Уколико се медицинска мера предузме без пристанка пацијента, односно противно његовој вољи, или без пристанка законског заступника када је реч о детету или лицу лишеном пословне способности, здравствена установа чини прекршај за који је прописана новчана казна.
Ово право је темељ на коме почива и одговорност за лекарску грешку у случајевима када штета није настала услед погрешног лечења само по себи, већ услед тога што пацијент уопште није имао прилику да, на основу потпуне информације, одлучи да ли пристаје на предложени захват.
Право на благовремену здравствену услугу
Закон предвиђа и да, уколико не постоје услови да се медицинска мера пружи одмах, пацијент има право на заказивање прегледа, дијагностичких процедура и других медицинских мера у најкраћем могућем року. Ово право посебно долази до изражаја код листа чекања за специјалистичке прегледе и дијагностику у државном здравственом систему, где неоправдано дуго чекање може довести до озбиљног погоршања здравственог стања пацијента, а самим тим и до штете која се могла избећи благовременим прегледом.
Иако закон не прописује тачан број дана који се сматра „најкраћим могућим роком“ (то зависи од хитности стања и организационих могућности установе), неоправдано дуго чекање без јасног разлога представља основ за приговор.
Право на обавештење о трошковима лечења
Мање познато, али подједнако прописано право јесте право пацијента, односно његовог законског заступника, на обавештење и увид у трошкове сопственог лечења. Здравствени радник је дужан да у медицинску документацију унесе податак да је пацијенту, односно члану уже породице или законском заступнику, дато такво обавештење. Ово право посебно долази до изражаја код лечења у приватним здравственим установама или код медицинских услуга које нису у потпуности покривене обавезним здравственим осигурањем, где пацијент има право да унапред зна шта тачно плаћа и по којој цени, пре него што пристане на предложену меру.
Право да на сопствену одговорност напустите здравствену установу
Закон изричито предвиђа и право пацијента да, на сопствену одговорност, напусти стационарну здравствену установу, осим у ситуацијама када би то угрозило његов живот и здравље, односно живот и здравље других лица. Ово право често изненади пацијенте – многи верују да их установа може задржати против њихове воље у свим ситуацијама, што није тачно. Наравно, одлука о напуштању установе против препоруке лекара носи сопствени ризик и мора бити донета информисано, уз свест о могућим последицама по здравље, али само постојање овог права још једном потврђује да пацијент, а не установа, има последњу реч у одлучивању о сопственом лечењу, осим у законом тачно одређеним изузецима.
Шта можете предузети ако вам је неко од ових права ускраћено
Заштита свих ових права креће се кроз исти правни оквир – писани приговор директору здравствене установе или саветнику за заштиту права пацијената, притужба Министарству здравља уколико интерни приговор не уроди плодом, и, коначно, судска заштита уколико је услед повреде права настала штета. Детаљно смо описали читав тај поступак, укључујући рокове за подношење тужбе и улогу вештачења, на нашој страници о заштити права пацијената, па га овде нећемо понављати.
Важно је нагласити и да новчана казна коју сноси здравствена установа за прекршај иде у корист државе, а не пацијента – она представља санкцију за установу, али не и накнаду штете пацијенту. Уколико сте, поред формалне повреде права, претрпели и стварну штету по здравље или имовину, право на новчану накнаду те штете остварујете одвојено, кроз грађански, односно парнични поступак, а не кроз пријаву прекршаја.
Оно што вреди истаћи јесте да су ова, „мања“ права пацијената у пракси често лакша за доказивање од лекарске грешке – нема потребе за медицинским вештачењем нити доказивањем узрочне везе између поступања лекара и штете по здравље. Довољно је показати да вам је установа формално ускратила право које вам закон гарантује, а то се најчешће доказује самом преписком, изјавама сведока или одсуством потписаног пристанка у документацији.
Треба знати и да се ова права не искључују међусобно, нити искључују право на накнаду штете уколико је услед њиховог кршења и стварно настала штета по здравље. На пример, уколико вам је ускраћен информисани пристанак пре захвата, а захват је довео до компликације која се могла избећи да сте на време затражили друго стручно мишљење, могуће је истовремено се позивати на повреду више различитих права пацијента, што често јача позицију у преговорима са установом или пред судом.
Зашто је важно познавати сва ова права, не само право на накнаду штете
Пацијент који зна да закон штити и његово право на друго мишљење, приватност података или благовремен преглед – не само право на накнаду у случају грешке – налази се у знатно бољој позицији. Такав пацијент активно учествује у сопственом лечењу, тражи додатне информације када нешто није јасно, инсистира на увиду у документацију и, што је најважније, зна када и коме да се обрати уколико му је неко од ових права ускраћено, пре него што ситуација прерасте у озбиљнију штету по здравље.
Закључак
Права пацијената у Србији много су шира од онога што се обично подразумева под тим појмом. Право на слободан избор лекара, друго стручно мишљење, увид у медицинску документацију, приватност података, информисани пристанак, обавештење о трошковима лечења, могућност напуштања установе на сопствену одговорност и благовремену здравствену услугу подједнако су законом заштићена као и право на накнаду штете због лекарске грешке – и подједнако вреди познавати их и инсистирати на њима.
Наредни пут када осетите да нешто у комуникацији са здравственом установом није у реду – било да вам ускраћују увид у документацију, одбијају да вам омогуће друго мишљење или вас остављају без одговора недељама – знајте да иза тог осећаја стоји конкретно, именовано право прописано законом, а не само ваш утисак. Уколико сматрате да вам је било које од ових права ускраћено, стручна правна процена вам може показати најбржи и најефикаснији пут заштите.
Најчешћа питања о правима пацијената
Да ли могу да променим лекара усред лечења?
Да. Право на слободан избор доктора медицине, доктора стоматологије и здравствене установе гарантовано је чланом 12. Закона о правима пацијената и не зависи од тога да ли је лечење већ започето.
Како да затражим друго стручно мишљење?
Право на друго стручно мишљење остварујете на лични захтев, упућен доктору медицине или доктору стоматологије који није директно учествовао у вашем лечењу. Здравствена установа дужна је да истакне списак здравствених радника који могу да пруже ово мишљење.
Да ли имам право на копију свог медицинског картона?
Да, право на увид у медицинску документацију и добијање њене копије о сопственом трошку гарантовано је чланом 20. Закона и не престаје ни након завршетка лечења.
Шта ако ми установа не да термин на време?
Уколико не постоје услови да вам се медицинска мера пружи одмах, имате право на заказивање прегледа или процедуре у најкраћем могућем року. Неоправдано дуго чекање без јасног разлога представља основ за приговор.
Да ли лекар сме да подели моје податке са трећим лицем без мог пристанка?
Не. Право на приватност и поверљивост, гарантовано чланом 14. Закона, штити све личне информације и податке о здравственом стању које сте саопштили здравственом раднику, укључујући и то ко сме бити обавештен о вашем стању.
Да ли могу да одбијем предложену терапију?
Да. Ниједна медицинска мера не сме бити предузета без вашег информисаног пристанка. Изузетак постоји само у законом изричито предвиђеним ситуацијама, нпр. хитно стање угрожавања живота када пристанак није могуће прибавити.
Која је казна за здравствену установу која ми ускрати нека од ових права?
За повреду права на слободан избор лекара, пристанак или увид у медицинску документацију, закон прописује новчану казну за здравствену установу у распону од 300.000 до 1.000.000 динара, независно од евентуалне грађанске одговорности за накнаду штете.
Имате правно питање?
Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.