Прекршајно право представља једну од најчешће примењиваних грана права у свакодневном животу грађана и привредних субјеката у Србији. Без обзира на то да ли сте возач који је добио прекршајни налог, предузетник који је добио инспекцијски записник или одговорно лице у правном лицу које се суочава са захтевом за покретање прекршајног поступка – познавање основа прекршајног права може вам уштедети време, новац и нервозу. У овом водичу сазнајте све што треба да знате о прекршајном праву, вашим правима и како адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада може да вам помогне.
Шта је прекршајно право и како је уређено у Србији?
Прекршајно право је грана јавног права која уређује друштвене односе настале поводом чињења прекршаја, вођења прекршајног поступка и изрицања прекршајних санкција. Основни законски оквир чини Закон о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/2013 са изменама), који дефинише појам прекршаја, врсте санкција, поступак пред прекршајним судом и права учесника у поступку.
Прекршај је, према законској дефиницији, противправно дело које је законом или другим прописом надлежног органа одређено као прекршај и за које је прописана прекршајна санкција. Кључна разлика у односу на кривично дело лежи у степену друштвене опасности и врсти санкција – прекршаји су лакша категорија деликата, али то никако не значи да их треба олако схватити.
Прекршаји су прописани законима из готово свих области права – саобраћајног, радног, пореског, царинског, еколошког, као и подзаконским актима и одлукама јединица локалне самоуправе. Та разноликост извора прекршајних норми чини ову грану права посебно сложеном за лаика, али и за правнике који нису специјализовани управо за ову област.
Ко може бити прекршајно одговоран?
Једно од кључних питања прекршајног права тиче се круга лица која могу сносити прекршајну одговорност. Закон о прекршајима прецизно дефинише ко може бити субјект прекршајне одговорности:
Физичка лица
Сваки пунолетан грађанин који учини прекршај може бити прекршајно одговоран, без обзира на то да ли је радњу предузео намерно или из нехата. Умишљај и нехат релевантни су за одмеру казне, али не и за саму одговорност – довољно је да је дело учињено.
Правна лица
Привредна друштва, установе, удружења и друге организације могу сносити прекршајну одговорност када је прекршај учињен радњом или пропуштањем радње одговорног лица које делује у име и за рачун правног лица. Санкције за правна лица могу бити изузетно високе и директно угрозити пословање.
Одговорна лица у правном лицу
Директори, чланови управних одбора, руководиоци и друга лица овлашћена за доношење одлука одговарају лично за прекршаје које су учинили у оквиру својих овлашћења. Ова одговорност постоји паралелно са одговорношћу правног лица.
Предузетници
Физичка лица која самостално обављају делатност одговарају за прекршаје у вези са пословањем и на њих се примењују посебна правила која комбинују елементе одговорности физичких и правних лица.
Најчешће врсте прекршаја у пракси
Прекршајно право покрива изузетно широк спектар понашања. У свакодневној пракси најчешће се јављају следеће категорије прекршаја:
Саобраћајни прекршаји
Саобраћајни прекршаји апсолутно су најзаступљенија категорија у раду прекршајних судова у Србији. Прекорачење брзине, вожња под утицајем алкохола или психоактивних супстанци, пролазак кроз црвено светло, некоришћење појаса, употреба мобилног телефона током вожње – све ово може резултирати новчаном казном, казненим поенима и забраном управљања возилом. У тежим случајевима, закон предвиђа и казну затвора. Адвокат за саобраћајне прекршаје Горан Дојчиновић из Новог Сада поседује богато искуство у овој области и помаже клијентима да ефикасно заштите своја права.
Прекршаји у области радних односа
Послодавци – правна лица и предузетници – често ни не знају да су повредили одредбе Закона о раду или прописе из области безбедности и здравља на раду. Непријављивање радника, неисплата зараде у року, ускраћивање права на годишњи одмор, незаконито отказивање уговора о раду, кршење прописа о радном времену – то су само неке од радњи које инспекција рада редовно санкционише. Санкције могу бити вишемилионске и угрозити опстанак фирме.
Порески и царински прекршаји
Ова категорија носи неке од најстрожи санкција у целом систему прекршајног права. Неподношење пореских пријава, неизмиравање царинских обавеза, давање лажних података у царинском поступку – све ово подлеже строгим санкцијама прописаним Законом о пореском поступку и пореској администрацији и Царинским законом. Одбрана у овим поступцима захтева специјализовано правно знање које обухвата и пореско и процесно право.
Прекршаји у области заштите података о личности
Са све већом дигитализацијом пословања, прекршаји у области заштите података о личности постају све учесталији. Закон о заштити података о личности, усклађен са европском ГДПР регулативом, намеће строге обавезе руковаоцима и обрађивачима података. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности активно покреће прекршајне поступке и изриче високе санкције.
Прекршаји јавног реда и мира и други комунални прекршаји
Нарушавање јавног реда и мира, кршење прописа о колективном становању, бука, недозвољено паркирање, непоштовање комуналних одлука – ово су прекршаји који се тичу свакодневног живота грађана и који се све чешће процесуирају пред прекршајним судовима.
Ток прекршајног поступка – корак по корак
Разумевање тока прекршајног поступка изузетно је важно јер сваки пропуштен рок или непредузета радња може имати негативне последице по ваш случај.
Покретање поступка
Прекршајни поступак може покренути овлашћени орган – полиција, инспекција рада, пореска управа, царинска управа, комунална инспекција и други надлежни органи. Поступак се покреће подношењем захтева за покретање прекршајног поступка надлежном прекршајном суду, или издавањем прекршајног налога на лицу места.
Прекршајни налог
Прекршајни налог је посебан инструмент који овлашћеном лицу омогућује брзо и ефикасно санкционисање прекршаја без вођења судског поступка. Налог се може издати на лицу места или накнадно, а лице коме је издат има право да га оспори подношењем захтева за судску заштиту у року од осам дана од пријема. Пропуштање овог рока значи да налог постаје правоснажан и извршан. Управо због ове кратке законске рокове, адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада саветује да одмах по пријему прекршајног налога потражите правну помоћ.
Поступак пред прекршајним судом
Уколико се оспори прекршајни налог или се покрене редовни прекршајни поступак, предмет се упућује прекршајном суду. Суд заказује претрес, изводи доказе и доноси пресуду којом окривљеног ослобађа или проглашава одговорним и изриче санкцију. На пресуду првостепеног суда може се поднети жалба другостепеном – Прекршајном Апелационом суду.
Санкције у прекршајном праву – шта вам прети?
Закон о прекршајима предвиђа различите врсте санкција, а њихова висина зависи од конкретног прописа који је повређен, околности случаја и ранијег понашања окривљеног.
Новчана казна
Новчана казна је најчешћа прекршајна санкција која за правна лица може достићи и неколико милиона динара, зависно од прописа који предвиђа прекршај.
Казна затвора
Казна затвора се може изрећи и у прекршајном поступку. Ова санкција се изриче за теже прекршаје, најчешће у области саобраћаја, јавног реда и мира и појединих инспекцијских области.
Заштитне мере
Заштитне мере обухватају забрану управљања моторним возилом, одузимање предмета, забрану вршења одређених делатности и друге мере чији је циљ отклањање опасности од поновног чињења прекршаја.
Казнени поени
У саобраћајном праву посебно је значајан систем казнених поена. Накупљање одређеног броја поена доводи до привремене или трајне забране управљања возилом, што може озбиљно угрозити свакодневни живот и посао возача.
Како адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада може да вам помогне?
Адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада пружа свеобухватну правну заштиту и одбрану у свим врстама прекршајних поступака. Са дугогодишњим искуством у заштити права физичких лица, правних лица и предузетника, адвокат Дојчиновић сваки случај третира индивидуално, анализира све релевантне околности и бира најповољнију стратегију одбране.
Оспоравање доказа и процесних повреда
Искусан адвокат за прекршаје зна да су докази прибављени на незаконит начин неупотребљиви у поступку. Адвокат Дојчиновић пажљиво анализира целокупан спис предмета, уочава процесне повреде и указује на незаконитости које могу довести до одбацивања захтева или ослобађајуће пресуде.
Ублажавање казне и олакшавајуће околности
Чак и када је одговорност неспорна, стручна одбрана може значајно утицати на висину изречене санкције. Закон о прекршајима предвиђа могућност ублажавања казне испод законског минимума када постоје нарочито олакшавајуће околности – раније некажњаваност, признање, отклањање штетних последица, сарадња са органима. Адвокат Горан Дојчиновић познаје све ове институте и зна како да их примени у корист свог клијента.
Споразум о признању прекршаја
У одређеним случајевима, закључење споразума о признању прекршаја може бити најповољније решење за клијента. Међутим, ова одлука не сме се донети без претходне стручне процене – погрешно процењен споразум може довести до виших санкција него што би то био случај у редовном поступку. Адвокат Дојчиновић пажљиво анализира сваки предмет пре него што клијенту препоручи ову опцију.
Жалба и захтев за судску заштиту
Уколико сте незадовољни пресудом првостепеног суда или сте примили прекршајни налог, адвокат Горан Дојчиновић припрема жалбу другостепеном прекршајном суду, увек водећи рачуна о законским роковима који су у овој области посебно кратки.
Застарелост у прекршајном праву – важна процесна заштита
Један од најважнијих института прекршајног права који често остаје неискоришћен без стручне помоћи јесте застарелост. Закон о прекршајима предвиђа релативне и апсолутне рокове застарелости. Апсолутна застарелост покретања и вођења прекршајног поступка наступа у року од две године од дана извршења прекршаја, а суд је дужан да застарелост узме у обзир по службеној дужности. У пракси, међутим, застарелост се не примењује увек аутоматски, па је улога адвоката кључна у препознавању и истицању овог института.
Често постављана питања о прекршајном праву
Колика је казна за вожњу под утицајем алкохола у Србији?
Казна зависи од измерене количине алкохола у крви. За алкохол између 0,50 и 1,50 мг/мл предвиђена је новчана казна и казнени поени, док за вредности изнад 1,50 мг/мл следи и забрана управљања возилом у трајању до годину дана, као и могућност казне затвора. У случају рецидива или тешких околности, последице могу бити и строже. Адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада заступа возаче у свим фазама овог поступка и анализира да ли су докази (алкотест, стручни преглед) прибављени на законит начин.
Шта су казнени поени и када се одузима возачка дозвола?
Казнени поени су систем бодовања којим се прате прекршаји у саобраћају. Сваки прекршај носи одређен број поена, а када возач сакупи 18 поена у периоду од две године, надлежни орган покреће поступак за привремену забрану управљања возилом. Накупљање поена не значи аутоматско одузимање дозволе – постоји могућност одбране и оспоравања појединих прекршаја који су ушли у евиденцију. Управо због тога је важно реаговати одмах при сваком саобраћајном прекршају, а не тек када се поени нагомилају.
Може ли се прекршај уклонити из евиденције?
Да, под одређеним условима. Правоснажна прекршајна пресуда брише се из евиденције по истеку рока од две године од дана извршења изречене санкције, под условом да у том периоду није учињен нови прекршај. Казнени поени у саобраћају бришу се по истеку две године од дана правоснажности пресуде. Важно је знати да се брисање не врши аутоматски увек – адвокат може проверити статус евиденције и по потреби покренути одговарајући поступак.
Која је разлика између прекршајног налога и захтева за покретање прекршајног поступка?
Прекршајни налог издаје овлашћено лице (полиција, инспекција) директно окривљеном и садржи фиксирани износ казне – окривљени може да га прихвати и плати или да у року од 8 дана поднесе захтев за судско одлучивање. Захтев за покретање прекршајног поступка подноси овлашћени орган суду и покреће редовни судски поступак у коме се утврђује одговорност. Кључна разлика је у томе што код налога окривљени одлучује брже и уз мањи трошак, dok редовни поступак пружа више могућности за одбрану, извођење доказа и ублажавање казне.
Шта значи апсолутна застарелост прекршаја и како се примењује?
Апсолутна застарелост значи да се прекршајни поступак не може покренути нити водити када протекне двоструко више времена од законског рока за застарелост, без обзира на то да ли је поступак у току или не. У пракси, за већину прекршаја у саобраћају апсолутна застарелост наступа након две године од дана извршења прекршаја. Суд је дужан да застарелост узме у обзир по службеној дужности, али у пракси то није увек случај – искусан адвокат препознаје када је застарелост наступила и истиче је као процесну одбрану.
Да ли предузетник одговара лично за прекршаје у пословању?
Да – предузетник одговара целокупном својом имовином, што га разликује од директора у привредном друштву. Прекршаји у области рада, пореза, фискалних рачуна или безбедности на раду могу резултирати високим новчаним казнама које се наплаћују из личне имовине предузетника. Поред тога, могу бити изречене и заштитне мере попут забране обављања делатности. Правовремено ангажовање адвоката за прекршаје може спречити или значајно ублажити ове последице.
Шта да радим ако инспекција рада изда записник о прекршају?
Инспекцијски записник није још увек правоснажна одлука – то је тек почетак поступка. Имате право да у законском року доставите примедбе на записник и изјасните се о наводима инспектора. Адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада анализира сваки инспекцијски записник, проверава да ли су испоштоване процедуре при контроли, и припрема одбрану која може довести до обуставе поступка, ублажавања казне или чак ослобађања од одговорности.
Имате правно питање?
Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.