Пријем у хрватско држављанство: основи, услови и поступак подношења захтева

13/10/2026

Често све почне од једног старог документа. Док сређујете ствари после бабе или деде, у фиоци пронађете извод из матичне књиге рођених издат у Сплиту или Осијеку. Или се присетите да сте се у свим документима увек изјашњавали као Хрват. Онда следи питање које поставља много људи у Војводини и целој Србији: да ли и ја могу да добијем хрватско држављанство, а са њим и пасош државе чланице Европске уније?

Одговор зависи од тога на ком основу подносите захтев. Закон о хрватском држављанству не познаје један јединствен пут, већ неколико основа за пријем, са врло различитим условима. За једне се тражи осам година живота у Хрватској и тест из језика, а за друге само да поштујете правни поредак. Најчешћа грешка је да се захтев поднесе по погрешном основу или без доказа који су за тај основ одлучујући, па поступак траје дуже или се заврши одбијањем.

У овом тексту објашњавамо који пропис уређује пријем у хрватско држављанство и где се налази његов важећи текст, који су општи услови, ко може да добије држављанство под повољнијим условима, да ли морате да се одрекнете српског држављанства, где се подноси захтев и шта радити ако буде одбијен. Циљ је да пре прикупљања папира знате по ком основу имате најбоље изгледе.

Који пропис се примењује и где пронаћи важећи текст

Пријем у хрватско држављанство уређује Закон о хрватском држављанству, објављен у хрватском службеном гласилу „Народне новине“ бр. 53/91. Закон је мењан више пута. Најважније измене објављене су у броју 102/19 и примењују се од 1. јануара 2020. године, а последња измена (бр. 138/21) важи од 1. јануара 2022. и њоме су продужени рокови из прелазних одредби.

Пошто се ради о хрватском пропису, меродавни су искључиво хрватски извори: службени текст у „Народним новинама“ и пречишћени текст закона у хрватским правним базама. Обрасце и упутства објављује Министарство унутарњих послова Републике Хрватске (МУП), које и одлучује о захтевима. Текстови на форумима често описују стање пре 2020. године, када су важила строжа правила.

Закон познаје четири начина стицања држављанства: пореклом, рођењем на територији Хрватске, пријемом (у хрватском закону „прирођење“) и по међународним уговорима. Ако је неко од ваших родитеља у тренутку вашег рођења био хрватски држављанин, држављанство се по правилу стиче пореклом, уписом у евиденцију до навршене 21. године. Сви остали иду путем пријема.

Општи услови за пријем у држављанство

Основно правило налази се у члану 8. Закона. Странац може бити примљен у хрватско држављанство ако испуњава свих пет услова:

Пунолетство – да је навршио 18 година.
Отпуст из страног држављанства – да има отпуст из држављанства које сада има или доказ да ће отпуст добити.
Боравак у Хрватској – да у Хрватској живи с пријављеним боравком осам година непрекидно до подношења захтева и да има одобрен статус странца на сталном боравку.
Познавање језика и културе – хрватског језика и латиничног писма, хрватске културе и друштвеног уређења.
Поштовање правног поретка – да је измирио доспеле јавне дажбине и да не постоје безбедносне сметње за његов пријем.

Ако страна држава не дозвољава отпуст или за њега поставља услове који се не могу испунити, довољна је изјава подносиоца да ће се одрећи страног држављанства ако буде примљен у хрватско. Подносиоцу који испуњава остале услове може се издати и зајамчење, односно гаранција пријема, која важи две године. Знање језика и културе проверава се провером пред надлежним органом, а особе старије од 60 година ослобођене су овог услова.

Пријем по основу брака са хрватским држављанином

Супружник хрватског држављанина може бити примљен под знатно лакшим условима (члан 10). Довољно је да је у браку са хрватским држављанином, да му је одобрен стални боравак и да живи у Хрватској. Тада се не траже услови из тачака 1. до 4. члана 8: ни отпуст из страног држављанства, ни осам година боравка, ни тест из језика и културе.

Остаје услов поштовања правног поретка и одсуства безбедносних сметњи. Сам брак није довољан ако супружник живи у Србији, јер закон изричито тражи одобрен стални боравак и живот на подручју Хрватске.

Исељеници и њихови потомци

За грађане Србије чији су преци живели у Хрватској ово је често најважнији основ. Према члану 11, исељеник и његови потомци могу бити примљени у хрватско држављанство иако не испуњавају услове из тачака 2. до 4. члана 8. То значи да не морају да имају отпуст из српског држављанства, не морају да живе у Хрватској и не полажу тест из језика и културе. Под истим условима може бити примљен и брачни друг исељеника или његовог потомка.

Изменама које важе од 2020. године укинуто је ограничење по коленима. Раније су право имали само потомци до трећег колена у правој линији, а данас то ограничење не постоји. Закон прецизно одређује ко се сматра исељеником:

Исељеник – особа која се пре 8. октобра 1991. године иселила са подручја Републике Хрватске у намери да у иностранству стално живи.
Изузетно – и припадник хрватског народа који се иселио са простора бивших држава у чијем се саставу у време исељења налазила и данашња Хрватска.
Не сматра се исељеником – особа која се иселила на основу међународног уговора или се одрекла хрватског држављанства, особа која је прешла у другу републику бивше заједничке државе, као и особа која није имала бивше хрватско републичко држављанство, односно завичајност у Хрватској.

Последња ставка је пресудна за многе породице из Србије. Ако се деда у време Југославије преселио из Хрватске у Нови Сад или Београд, он се по закону не сматра исељеником, па његови потомци не могу користити члан 11. У таквој ситуацији вреди проверити да ли постоји основ из члана 16.

Припадници хрватског народа без пребивалишта у Хрватској

Члан 16. омогућава пријем припаднику хрватског народа који нема пребивалиште у Хрватској. Од општих услова тражи се само последњи: поштовање правног поретка, измирене јавне дажбине и одсуство безбедносних сметњи. Нема теста, нема услова боравка и нема обавезе отпуста из српског држављанства. Овај основ најчешће користе Хрвати из Војводине и других делова Србије.

Закон наводи на који начин се утврђује припадност хрватском народу:

Ранијим изјашњавањем о тој припадности у правном промету.
Наводом у јавним исправама – на пример у изводима из матичних књига или другим документима у којима је уписана национална припадност.
Заштитом права и промоцијом интереса хрватског народа.
Активним учешћем у хрватским културним, научним и спортским удружењима у иностранству.

Од 2020. године доказе о својој припадности не мора да прилаже особа за чије је родитеље неспорно утврђена припадност хрватском народу.

Остали основи за пријем

Поред наведених, закон предвиђа још неколико основа:

Рођење у Хрватској – странац рођен у Хрватској, који тамо живи и има одобрен стални боравак, не мора да испуни услов осам година боравка ни тест (члан 9).
Интерес Републике Хрватске – пријем без услова из тачака 1. до 4. члана 8, уз образложено мишљење надлежног министарства (члан 12).
Поновно стицање – бивши хрватски држављанин који је добио отпуст да би стекао страно држављанство може поново бити примљен (члан 15). Ко се као пунолетан одрекао хрватског држављанства, не може га поново стећи.
Малолетна деца – дете стиче држављанство ако га стичу оба родитеља или ако га један родитељ стиче као исељеник, потомак исељеника или припадник хрватског народа (члан 13).

Да ли морате да се одрекнете српског држављанства

Ово је питање које клијенти најчешће постављају, а одговор зависи од основа. Код редовног пријема по члану 8. тражи се отпуст из страног држављанства или изјава о одрицању, па двојно држављанство по том основу по правилу није могуће. Код пријема супружника (члан 10), исељеника и њихових потомака (члан 11) и припадника хрватског народа (члан 16) тај услов се не примењује, па српско држављанство задржавате.

Са српске стране, стицање страног држављанства само по себи не доводи до губитка држављанства Републике Србије. Пред хрватским органима особа са двојним држављанством сматра се искључиво хрватским држављанином.

Где и како се подноси захтев

Захтев за пријем у хрватско држављанство подноси се лично. Ако имате одобрен привремени или стални боравак у Хрватској, захтев предајете полицијској управи односно полицијској станици према месту боравка. Ако немате боравак у Хрватској, што је случај код већине подносилаца из Србије, захтев се подноси преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Хрватске, на пример у конзуларном одељењу Амбасаде у Београду. Термин се заказује унапред, а пре заказивања проверите који уред је надлежан за ваше место пребивалишта.

О захтеву одлучује МУП Републике Хрватске. Када се захтев подноси у иностранству, конзуларна такса плаћа се приликом предаје, а када се подноси у Хрватској, управна такса плаћа се при преузимању решења. Закон не прописује посебан рок за одлучивање, а у пракси поступак често траје дуже него што подносиоци очекују. Непотпуна документација га додатно продужава.

Документација коју треба припремити

Тачан списак зависи од основа, али се по правилу прилаже:

Животопис и мотивационо писмо – у којима описујете себе, своје порекло и разлоге за захтев.
Оверена копија важеће личне исправе са јасном фотографијом.
Доказ о држављанству – уверење о држављанству Републике Србије.
Извод из матичне књиге рођених на прописаном обрасцу.
Извод из матичне књиге венчаних ако сте у браку, не старији од шест месеци.
Уверење о некажњавању надлежног органа државе чији сте држављанин, не старије од шест месеци, по потреби с преводом на хрватски језик.

Уз ово се прилажу докази везани за основ. За исељенике су то изводи којима се повезује породична линија од претка до вас и документи из којих се види да се предак иселио из Хрватске пре 8. октобра 1991. године. За припаднике хрватског народа то су исправе у којима је уписана национална припадност. Старији изводи и архивски подаци често захтевају дужу претрагу, па их прикупљајте на време.

Од решења до домовнице и пасоша

Држављанство пријемом стиче се даном уручења решења о пријему. Особа која стиче држављанство на овај начин даје свечану заклетву да ће се као хрватски држављанин придржавати Устава и закона и поштовати правни поредак, културу и обичаје у Републици Хрватској.

После уписа у евиденцију хрватских држављана можете добити домовницу, односно исправу којом се доказује хрватско држављанство, у било ком матичном уреду у Хрватској. Након тога можете поднети захтев за хрватски пасош.

Шта ако захтев буде одбијен

МУП ће одбити захтев ако нису испуњени законски услови. Према члану 26, захтев може бити одбијен и када су сви услови испуњени, ако за то постоје разлози од интереса за Републику Хрватску. Пријем у држављанство је, дакле, у одређеној мери ствар процене државе, а не аутоматско право.

Против решења о одбијању може се покренути управни спор пред надлежним управним судом у Хрватској, у року од 30 дана од достављања решења. Рок тече од дана уручења, а тужба поднета касније биће одбачена. Суд углавном проверава да ли су испуњени формални услови, па је важно да захтев од почетка буде поднет по правом основу и са потпуним доказима.

Зашто ангажовати адвоката за хрватско држављанство

Поступак се води пред хрватским органима, али велики део посла обавља се у Србији: прибављање извода и архивских докумената, повезивање породичне линије и избор основа. Адвокат Горан Дојчиновић из Новог Сада помаже клијентима да:

процене по ком основу имају најбоље изгледе и да ли испуњавају услове;
прибаве исправе из Србије и архивске документе о пореклу и исељењу предака;
припреме захтев, животопис и доказе о исељеничком статусу или припадности хрватском народу;
уредно предају захтев преко конзуларног представништва и прате ток поступка;
после одбијања процене да ли има смисла покретати управни спор.

Ако размишљате о хрватском држављанству, закажите консултације путем контакт странице. Након прегледа ваших докумената знаћете који је основ прави и шта још треба прибавити.

Закључак

Хрватско држављанство не стиче се по једном правилу за све. Редован пријем тражи осам година живота у Хрватској, тест из језика и одрицање од страног држављанства, док су за супружнике, исељенике и њихове потомке и припаднике хрватског народа услови знатно блажи. За грађане Србије најважнија је разлика између претка који се иселио у иностранство и претка који се у време Југославије само преселио у другу републику.

Пре подношења захтева проверите важећи текст закона у хрватским изворима, утврдите основ и прикупите све доказе.

Најчешћа питања о хрватском држављанству

Могу ли да добијем хрватско држављанство ако ми је деда рођен у Хрватској?

Можете, ако се деда пре 8. октобра 1991. године иселио из Хрватске у иностранство у намери да тамо стално живи. Ако се само преселио у другу републику бивше Југославије, не сматра се исељеником, па треба проверити основ припадности хрватском народу.

Да ли морам да се одрекнем српског држављанства?

Не морате, ако захтев подносите као исељеник или потомак исељеника, као припадник хрватског народа или као супружник хрватског држављанина који живи у Хрватској. Отпуст или изјава о одрицању траже се код редовног пријема по члану 8.

Колико година треба живети у Хрватској за држављанство?

За редован пријем потребно је осам година непрекидног живота у Хрватској с пријављеним боравком и одобрен статус странца на сталном боравку. Исељеници, њихови потомци и припадници хрватског народа не морају да живе у Хрватској.

Да ли се полаже тест из хрватског језика?

Само код редовног пријема, и то за особе млађе од 60 година. Исељеници и њихови потомци, припадници хрватског народа и супружници хрватских држављана не полажу тест.

Где се у Србији предаје захтев за хрватско држављанство?

Лично, у надлежном дипломатско-конзуларном представништву Републике Хрватске у Србији, на пример у конзуларном одељењу Амбасаде у Београду, уз термин који се заказује унапред.

Шта ако ми захтев буде одбијен?

Против решења може се покренути управни спор пред управним судом у Хрватској, у року од 30 дана од достављања решења.

Имате правно питање?

Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.

Позовите одмах Пишите нам

Контактирајте нас!