Насилничка вожња спада у најстрожије санкционисане прекршаје у нашем саобраћајном законодавству. За разлику од уобичајеног прекорачења брзине или мањих прекршаја, овде закон прописује обавезну казну затвора или рад у јавном интересу, „максималан“ број казнених поена (15 или 17) и дуготрајну забрану управљања возилом (најмање 9, односно 10 месеци). Многи возачи не знају да их у ову категорију може сврстати понашање које на први поглед делује безазлено – на пример, само двоструко пролажење кроз црвено светло у кратком временском интервалу, или претицање колоне возила преко пуне линије.
Проблем додатно отежава чињеница да возачи често не разумеју разлику између „обичног“ прекршаја и насилничке вожње, па се на суд појављују неприпремљени, без јасне слике о томе шта им се тачно ставља на терет и какве су им законске могућности одбране. У наставку детаљно објашњавамо шта закон сматра насилничком вожњом, које казне и мере прате за овај прекршај, како изгледа прекршајни поступак и да ли постоји стваран простор за одбрану пред судом.
Шта закон сматра насилничком вожњом
Према Закону о безбедности саобраћаја на путевима, насилничка вожња је свако поступање возача које је у грубој супротности са правилима саобраћаја, односно приликом којег возач не показује обзир према безбедности осталих учесника у саобраћају. Ова, наизглед широка и уопштена дефиниција, у пракси се конкретизује кроз тачно одређене, законом набројане ситуације. Уколико возачево понашање одговара једном од следећих критеријума, прекршај се квалификује као насилничка вожња:
Двоструки пролазак кроз црвено светло – када возач два или више пута прође кроз светлосни саобраћајни знак који му забрањује пролаз, а између два узастопна проласка није протекло више од десет минута. Овде је битно нагласити да се рачуна временски размак, а не два одвојена дана или различите раскрснице у неповезаном контексту – реч је о понашању у кратком временском низу, на релативно малом простору.
Претицање преко пуне линије – када возач приликом претицања колоне возила прелази или се креће по неиспрекидaној уздужној линији која раздваја коловозне траке по смеровима кретања. Ово је један од најчешћих начина на који возачи, често несвесно колико је ризично, упадају у категорију насилничке вожње, посебно на једноколовозним путевима ван насеља.
Изразито прекорачење дозвољене брзине – вожња у насељеном месту брзином која је за више од 90 km/h већа од дозвољене, односно ван насеља брзином која је за више од 100 km/h већа од дозвољене. Овде је праг веома висок у односу на друге прекршаје прекорачења брзине, што говори о томе колико озбиљно закон третира екстремну брзину.
Тешка алкохолисаност – управљање возилом са више од 2,0 промила алкохола у крви. Ово је знатно виши праг од уобичајене границе алкохолисаности, и представља једну од најтежих категорија у оквиру целог система санкционисања вожње под утицајем алкохола.
Насилничка вожња може бити и „бекство од полиције“ – када возач одбије да заустави возило на знак овлашћеног полицијског службеника и уместо тога убрзано напусти лице места, покушавајући да избегне контролу.
Затим, учешће у нелегалним тркама на јавном путу – организоване или спонтане трке возилима ван за то предвиђених и одобрених стаза, где возачи свесно излажу опасности себе и остале учеснике у саобраћају.
Важно је нагласити да за квалификацију прекршаја као насилничке вожње мора бити испуњен барем један од ових прецизно одређених критеријума – сама субјективна процена да је неко „возио опасно“ или „непажљиво“ није довољна за ову правну квалификацију, иако свакако може представљати неки други, блажи прекршај.
Насилничка вожња и саобраћајна кривична дела - у чему је разлика
Насилничка вожња сама по себи представља прекршај, а не кривично дело. Међутим, граница између ове две категорије није увек оштра, и управо ту многи возачи погрешно процењују озбиљност своје ситуације. Ако услед насилничке вожње дође до саобраћајне незгоде у којој је неко лице задобило телесну повреду, или је настала имовинска штета великих размера, случај више не остаје у оквиру прекршајног права – тада се отвара питање кривичне одговорности, најчешће по основу угрожавања јавног саобраћаја.
То практично значи да иста ситуација – на пример, претицање преко пуне линије које доведе до судара – може резултирати паралелним вођењем два поступка: прекршајног, због саме радње насилничке вожње, и потенцијално кривичног, ако су настале озбиљније последице по здравље или имовину учесника. У таквим случајевима од кључне је важности да возач од самог почетка разуме у ком се поступку налази и какве обавезе и права из тога произлазе, будући да су правила доказивања, рокови и могуће санкције потпуно различити у ове две гране права.
Казне за насилничку вожњу
Закон прописује кумулативне санкције за насилничку вожњу – то значи да се, за разлику од већине других прекршаја где суд бира између различитих врста казне, овде истовремено изричу и новчана казна и казна затвора, односно рад у јавном интересу као алтернатива затвору. Ево прегледа санкција:
Новчана казна креће се у распону од отприлике 120.000 до 150.000 динара, у зависности од тога да ли је прекршај учињен по први пут, да ли је возач раније кажњаван за исти или сличан прекршај, и да ли је приликом вожње изазвана саобраћајна незгода.
Казна затвора износи од 30 до 60 дана. Као алтернатива затворској казни, закон предвиђа могућност изрицања рада у јавном интересу, у трајању од 240 до 360 часова, што возачу омогућава да избегне ефективан боравак у затвору уз испуњавање друге, друштвено корисне обавезе.
Казнени поени износе 15 поена, а уколико је током насилничке вожње дошло до саобраћајне незгоде, тај број расте на 16, односно чак 17 поена, у зависности од тежине последица. С обзиром да акумулирани поени временом могу довести до трајног или привременог одузимања возачке дозволе, овако висок број поена по једном прекршају представља озбиљан ризик и за возаче који иначе имају уредну возачку историју.
Забрана управљања возилом изриче се у трајању од најмање девет месеци. Код возача који су прекршај понављали или имају оптерећену возачку историју, ова мера може бити и дужа.
Треба напоменути да се износи новчаних казни повремено мењају кроз измене закона, тако да је коначан износ у конкретном предмету увек потребно проверити у актуелном закону или се распитати код адвоката о тренутно важећој законској регулативи.
Ако је насилничка вожња изазвала саобраћајну незгоду
Уколико је приликом насилничке вожње дошло до саобраћајне незгоде, санкције предвиђене законом постају знатно строже. Казна затвора у том случају износи од 45 до 60 дана, односно алтернативно рад у јавном интересу у трајању од 300 до 360 часова. Број казнених поена расте на 16 или 17, а забрана управљања возилом такође може бити дужа у односу на основни облик прекршаја.
Ако је у саобраћајној незгоди неко лице задобило телесну повреду – чак и наизглед лакшу, попут истегнућа или посекотине – ситуација се више не третира искључиво кроз прекршајни поступак. Тада се отвара и питање кривичне одговорности возача, јер саобраћајне незгоде са телесним повредама по правилу представљају кривично дело угрожавања јавног саобраћаја. У таквим случајевима возач се суочава са два паралелна поступка, а последице по слободу и возачку дозволу знатно су озбиљније него код „чисте“ насилничке вожње без штетних последица по друге учеснике.
Шта се дешава одмах након прекршаја
Полицијски службеник који на лицу места утврди да се ради о насилничкој вожњи одмах искључује возача из даљег учешћа у саобраћају. То практично значи да возило у том тренутку не сме бити даље коришћено, а возачу се уручује записник. За разлику од мандатних казни које прате мање, лакше прекршаје, код насилничке вожње по правилу није могуће једноставно платити казну у року од осам дана уз попуст на износ – предмет се, због своје озбиљности, готово увек прослеђује на суд, где ће се о свему одлучивати у редовном прекршајном поступку.
Ток прекршајног поступка
Прекршајни поступак покреће надлежна полицијска управа, подношењем захтева за покретање прекршајног поступка надлежном прекршајном суду. Возач се затим позива на рочиште, где има право да лично изнесе своју одбрану, предложи доказе у своју корист и ангажује браниоца који ће га заступати током целог поступка.
Суд приликом одлучивања цени све релевантне околности случаја – начин на који је прекршај утврђен и документован, техничку исправност и калибрацију уређаја којима је вршено мерење брзине или алкохолисаности, изјаве евентуалних сведока, као и претходну возачку историју окривљеног. Управо у овој фази поступка стручна правна помоћ може направити суштинску разлику, будући да се многи пропусти у поступку утврђивања прекршаја могу искористити у корист окривљеног, уколико се на време уоче и правилно истакну пред судом.
Да ли постоји простор за одбрану
Чињеница да вам је уручен записник или да сте позвани на прекршајни суд због насилничке вожње, не значи аутоматски да ће уследити осуђујућа пресуда са максималном казном. У пракси, одбрана се може градити на неколико различитих основа, у зависности од конкретних околности случаја.
Прво, могуће је оспоравати исправност начина на који је извршено мерење брзине, или резултата алкотестирања – уколико постоје индиције да мерни уређај није био исправан, калибрисан или коришћен на прописан начин, то може озбиљно довести у питање основаност оптужбе. Друго, могуће је оспоравати начин на који је сам прекршај евидентиран и документован од стране полиције, укључујући и тачност чињеничног описа у самом налогу или записнику. Треће, чак и када су чињенице неспорне, могуће је указати на олакшавајуће околности које могу утицати на висину изречене казне – на пример, дотадашњу уредну возачку историју, породичне и материјалне прилике, или околности под којима је до прекршаја дошло. Коначно, у неким случајевима је могуће и оспоравати саму правну квалификацију дела, односно указати на то да конкретна ситуација, иако наизглед слична, заправо не испуњава све законске услове за квалификацију „насилничка вожња“, те да се ради о неком блажем прекршају.
Стручна одбрана од самог почетка поступка значајно повећава шансе за повољнији исход – било кроз ублажавање изречене казне, било кроз потпуно ослобађање окривљеног.
Практични савети ако сте заустављени за насилничку вожњу
Останите мирни и уздржите се од расправе са полицијским службеником на лицу места – свака нервоза или свађа у том тренутку може вам само отежати каснију одбрану, а неће утицати на исход контроле.
Пажљиво прочитајте записник.
Обратите се адвокату што је пре могуће јер благовремено ангажовање стручне помоћи омогућава припрему квалитетне одбране од самог почетка.
Контактирајте адвоката Горана Дојчиновића из Новог Сада
Ако сте позвани на прекршајни суд због овог прекршаја, немојте одлагати тражење правне помоћи. Адвокат Горан Дојчиновић заступа окривљене у прекршајним поступцима пред судовима у Новом Саду и пружа стручну одбрану већ од првог контакта са клијентом, укључујући анализу свих доказа, заступање на рочиштима и подношење свих потребних правних лекова. Закажите консултације и сазнајте која су ваша права и које су ваше стварне могућности одбране у конкретном случају.
Често постављана питања
Да ли се насилничка вожња увек кажњава затвором?
Казна затвора је обавезна и кумулативна са новчаном казном, али суд може, уместо ефективног затвора, изрећи рад у јавном интересу у трајању од 240 до 360 часова, у зависности од тога да ли је приликом насилничке вожње дошло до саобраћајне незгоде.
Колико кажњених поена носи насилничка вожња?
Уобичајено 15 казнених поена, а уколико је приликом насилничке вожње изазвана саобраћајна незгода, њихов број се повећава на 16, односно 17, у зависности од тежине последица.
Да ли могу да оспорим прекршајни налог за насилничку вожњу?
Да. У законом прописаном року можете поднети приговор, односно захтев за судско одлучивање, и изнети своју одбрану пред прекршајним судом, уз стручну помоћ адвоката.
Да ли ми одмах одузимају возачку дозволу?
Возач се одмах на лицу места искључује из даљег учешћа у саобраћају, док се сама заштитна мера забране управљања возилом, у трајању од најмање девет месеци, изриче тек пресудом прекршајног суда, а не аутоматски у тренутку контроле.
Да ли постоји застарелост за прекршај насилничке вожње?
Да, прекршајни поступак по општем правилу не може се покренути нити водити ако протекне једна година од дана извршења прекршаја, у складу са општим правилима застарелости прекршајног гоњења.
Да ли је важно ако имам пробну возачку дозволу?
Да, возачи са пробном возачком дозволом изложени су строжим правилима и знатно мањем степену толеранције за прекршаје, па је за њих благовремено ангажовање адвоката од самог почетка поступка још важније него за возаче са редовном дозволом.
Имате правно питање?
Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.