Медицинска документација: како до копије картона и шта ако вам је ускрате

06/11/2026

Пацијент се после операције не осећа добро и жели мишљење другог лекара. Јави се на шалтер болнице и тражи копију историје болести. Добије одговор „то не дајемо“ или „треба вам решење директора“. Слична прича чује се од родитеља који траже картон детета, од наследника који желе да провере како је лечен њихов отац и од запослених којима документација треба за суд.

Медицинска документација о вама није интерни папир здравствене установе. Закон о правима пацијената изричито каже да пацијент има право на увид у своју документацију и право на њену копију. Најчешћа грешка је да људи прихвате усмено одбијање и одустану, а да никада не поднесу писани захтев.

У овом тексту објашњавамо шта све спада у медицинску документацију, ко има право да је види, како се тражи копија, колико то кошта, шта важи за децу и преминуле чланове породице и шта да радите ако вам установа ускрати документацију. Циљ је да тачно знате шта да напишете и коме да се обратите.

Шта спада у медицинску документацију

Медицинска документација је све што здравствена установа запише о вашем здрављу и лечењу. То није само картон код изабраног лекара. Ту спадају и:

Здравствени картон – основни запис код изабраног лекара у дому здравља, са дијагнозама, терапијама и упутима.
Историја болести – документација о болничком лечењу, од пријема до отпуста.
Отпусна листа – кратак преглед болничког лечења коју добијате при изласку из болнице.
Налази и снимци – лабораторијски резултати, рендгенски, ЦТ и МР снимци са описом.
Протокол операције и анестезије – запис о току захвата, што је посебно важно када се сумња на грешку.
Писмени пристанак – образац којим сте пристали на одређену меру или захват.

Документацију воде и државне и приватне здравствене установе, као и приватне ординације. Право на увид и копију важи према свима њима, без обзира на то да ли сте лечење платили или сте га добили преко здравственог осигурања.

Шта каже закон

Закон о правима пацијената прописује да пацијент има право увида у своју медицинску документацију. Закон чак иде и корак даље: пацијент, односно његов законски заступник, има право на копију медицинске документације, уз обавезу да сноси неопходне трошкове израде копије.

Подаци о здравственом стању по закону спадају у нарочито осетљиве податке о личности. Зато се на њих примењује и Закон о заштити података о личности. Он сваком грађанину даје право да од руковаоца, у овом случају здравствене установе, тражи приступ подацима које о њему обрађује и копију тих података.

Ова два закона се допуњују. Закон о правима пацијената уређује однос пацијента и здравствене установе, а Закон о заштити података о личности даје рок за одговор и могућност притужбе Поверенику. У захтеву је добро позвати се на оба.

Ко има право на увид и копију

Право пре свега припада самом пацијенту. Он не мора никоме да објашњава зашто документацију тражи. Да ли желите мишљење другог лекара, лечење у иностранству или доказ за суд, ваша је ствар.

Поред пацијента, право имају:

Законски заступник детета – родитељ или старатељ малолетног детета.
Законски заступник пословно неспособног лица – старатељ кога је одредио орган старатељства.
Пуномоћник – лице коме сте дали писано, по правилу оверено, овлашћење, на пример адвокат.
Чланови уже породице – изузетно, и само када су подаци о члану породице важни за њихово сопствено лечење.

Супружник, одрасло дете или пријатељ немају аутоматско право да виде вашу документацију. Ако желите да неко уместо вас преузме копију, дајте му писано овлашћење.

Документација детета старијег од 15 година

Овде многи родитељи буду изненађени. Дете које је навршило 15 година и способно је за расуђивање има право на увид у своју медицинску документацију. Оно има и право на поверљивост тих података.

То значи да лекар може да ускрати родитељу податке које је дете поверило, ако дете то тражи. Изузетак постоји када прети озбиљна опасност по живот и здравље детета. Тада је лекар дужан да обавести родитеља, без обзира на жељу детета.

За дете млађе од 15 година документацију тражи родитељ као законски заступник, без посебних ограничења.

Документација преминулог члана породице

После смрти пацијента документација не нестаје и не постаје недоступна. Закон предвиђа да се копија или извод из медицинске документације преминулог може дати пунолетном члану уже породице на његов захтев. Услов је да вам је документација потребна за остваривање неког законом утврђеног права.

У пракси су то најчешће поступци за накнаду штете због лекарске грешке, оставински поступак, спорови око осигурања живота и пензијска права. У захтеву наведите у ком сте сродству са преминулим, приложите извод из матичне књиге умрлих и доказ о сродству и укратко објасните због чега вам документација треба.

О томе како се доказује грешка и шта породица може да тражи детаљније пишемо у тексту о лекарској грешци при порођају.

Како се тражи копија картона

Поступак је једноставан, али га треба урадити писаним путем. Усмени захтев на шалтеру установа лако одбије, а после нема трага да сте ишта тражили.

Напишите захтев – наведите име, презиме, датум рођења, ЛБО или ЈМБГ, период лечења и тачно коју документацију тражите.
Предајте га на писарници – тражите да вам на копији захтева ставе печат и број под којим је заведен.
Позовите се на закон – наведите члан 23 Закона о правима пацијената и право на приступ из Закона о заштити података о личности.
Изаберите облик – напишите да ли желите папирну копију, скениране документе или снимке на диску.
Сачувајте све – копију захтева, доставницу ако шаљете поштом и сваки одговор установе.

Захтев можете послати и препорученом пошиљком са повратницом. Многе установе данас примају захтеве и електронском поштом, али писарница са бројем заведеног акта и даље је најсигурнији доказ.

Рок и трошкови

Закон о правима пацијената не одређује посебан рок у коме установа мора да изда копију. Ту помаже Закон о заштити података о личности. По њему установа мора да одговори на захтев без одлагања, а најкасније у року од 30 дана. Тај рок се изузетно може продужити за још 60 дана, али установа мора у првих 30 дана да вас обавести о продужењу и разлозима.

Пацијент плаћа само неопходне трошкове израде копије. То значи стварни трошак папира, штампања или диска, а не „накнаду за услугу“ у износу прегледа. Ако вам за неколико страна траже неразумно велики износ, тражите писани обрачун и ценовник установе. Претерана цена може бити начин да вас одврате од захтева.

Најчешћи изговори здравствених установа

Када пацијент тражи документацију, а посебно када сумња на грешку у лечењу, установе често посегну за истим изговорима:

„Документација је власништво болнице“ – установа чува оригинал, али ви имате законско право на увид и копију.
„Треба вам налог суда“ – за сопствену документацију пацијенту није потребна никаква одлука суда.
„Можемо да вам дамо само отпусну листу“ – право се односи на целу документацију, а не на део који установа изабере.
„Мора да одобри директор“ – интерна процедура не сме да одлаже право које вам даје закон.
„Картон је изгубљен“ – установа је дужна да чува документацију у прописаним роковима, а губитак није ваш проблем, већ њена одговорност.

Ниједан од ових изговора није правни основ за одбијање. Ако их чујете, тражите да вам одбијање дају писмено, са образложењем.

Шта ако вам ускрате документацију

Први корак је приговор саветнику пацијената. Саветник за заштиту права пацијената ради при јединици локалне самоуправе, у Новом Саду при Граду. Приговор се подноси писмено или усмено на записник. Саветник је дужан да утврди чињенице одмах, а најкасније у року од пет радних дана, и да у року од три радна дана достави извештај вама и директору установе. Директор мора у року од пет радних дана да обавести саветника о мерама које је предузео.

Ако нисте задовољни исходом, можете се обратити савету за здравље при локалној самоуправи, здравственој инспекцији Министарства здравља или Републичком фонду за здравствено осигурање.

Паралелно можете поднети притужбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Ово је добар пут када установа ћути дуже од 30 дана или одбије захтев без образложења. Повереник може да наложи установи да вам омогући приступ подацима.

Ако вам документација треба за спор који је већ у току, адвокат може да предложи суду да наложи установи да је достави. Суд то по правилу и учини, па ускраћивање тада само одлаже ствар.

Документација као доказ у спору

Када пацијент сумња на лекарску грешку, медицинска документација је најважнији доказ. Вештак медицинске струке у суду ради управо на основу ње. Зато је важно да копију добијете што пре, док је документација комплетна и пре него што неко дође на идеју да је „допуни“.

Проверите да ли су у копији сви делови: декурзус, листе терапије, налази, протокол операције и пристанак. Ако нешто недостаје, тражите допуну писмено. Рок застарелости за накнаду штете по Закону о облигационим односима је три године од када сте сазнали за штету и ко ју је проузроковао, а најдуже пет година од настанка штете. Без документације тај рок лако прође.

Ако вам је документација потребна због прегледа који сте морали да платите приватно, корисно је прочитати и текст о рефундацији приватног прегледа када дом здравља нема термин.

Зашто ангажовати адвоката

Многи пацијенти документацију добију већ после првог писаног захтева. Када установа ћути, одбија или издаје непотпуну копију, а посебно када иза тога стоји сумња на грешку у лечењу, адвокат убрзава ствари и спречава да изгубите доказе.

Ми у оваквим предметима:

састављамо захтев за копију медицинске документације са позивом на оба закона;
подносимо приговор саветнику пацијената и притужбу Поверенику;
проверавамо да ли је добијена документација потпуна;
процењујемо да ли постоји основ за накнаду штете због лекарске грешке;
предлажемо суду да наложи установи достављање документације;
заступамо пацијента или породицу преминулог у поступку за накнаду штете.

Ако вам здравствена установа ускраћује документацију или сумњате да лечење није прошло како треба, закажите консултацију преко странице за контакт.

Закључак

Медицинска документација је ваша. Установа чува оригинал, али ви имате право на увид и копију, уз плаћање само стварних трошкова. Право имају и родитељи малолетне деце, старатељи, пуномоћници и, под одређеним условима, чланови породице преминулог пацијента.

Ако вам документацију ускрате, не задовољавајте се усменим одбијањем. Поднесите писани захтев на писарници, сачекајте законски рок и затим се обратите саветнику пацијената и Поверенику. Што пре то урадите, то су ваши докази сигурнији.

Најчешћа питања о медицинској документацији

Да ли имам право на копију свог здравственог картона?

Да. Закон о правима пацијената даје пацијенту право на увид у документацију и на њену копију. Плаћате само неопходне трошкове израде копије.

Колико болница има времена да ми да копију историје болести?

Закон о правима пацијената не прописује посебан рок, али по Закону о заштити података о личности установа мора да одговори најкасније у року од 30 дана. Тај рок се изузетно може продужити за још 60 дана, уз обавештење о разлозима.

Колико кошта копија медицинске документације?

Пацијент плаћа само неопходне трошкове израде копије, као што су папир, штампање или диск. Установа не сме да наплаћује копију као да је у питању медицинска услуга.

Може ли родитељ да тражи картон детета од 16 година?

Дете старије од 15 година које је способно за расуђивање има право на поверљивост својих података. Лекар ипак мора да обавести родитеља ако прети озбиљна опасност по живот и здравље детета.

Да ли могу да добијем документацију преминулог оца?

Пунолетни члан уже породице може добити копију или извод ако му је документација потребна за остваривање неког законског права, на пример за накнаду штете или оставински поступак. Уз захтев приложите извод из матичне књиге умрлих и доказ о сродству.

Коме да се жалим ако дом здравља одбије да ми да картон?

Поднесите приговор саветнику за заштиту права пацијената при вашој општини или граду. Ако установа не одговори на захтев у року од 30 дана, можете поднети и притужбу Поверенику за заштиту података о личности.

Да ли ми треба адвокат да бих добио медицинску документацију?

За обичан захтев не треба. Адвокат је користан када установа одбија или ћути, када је документација непотпуна или када вам она треба као доказ у поступку за накнаду штете.

Имате правно питање?

Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.

Позовите одмах Пишите нам

Контактирајте нас!