- +381 61 5555510
- advokatdojcinovic@gmail.com
- Пон - Пет: 9:00 - 16:00
Потребне су вам консултације? Закажите састанак.
Потребне су вам консултације? Закажите састанак.
Лекар вам каже да остајете кући две недеље. Већ сутрадан звони телефон и шеф пита када се враћате, уз напомену да „фирма не може без вас“. Крајем месеца на рачун легне мање новца него што сте очекивали, а у ходнику се шапуће да ће „они што су стално на боловању“ први добити отказ. Многи запослени у таквој ситуацији не знају шта им припада и где су границе послодавца.
Боловање је законско право, а не услуга коју послодавац чини запосленом. Ипак, у пракси је честа грешка да запослени из страха прекине лечење, пристане на мању накнаду или потпише споразумни раскид. Друга грешка је супротна: запослени мисли да га на боловању нико не сме дирати, па занемари обавезе које и сам има.
У овом тексту објашњавамо ко одобрава боловање, колика је накнада зараде и ко је исплаћује, које су обавезе запосленог, како изгледа контрола боловања и када отказ током или после боловања јесте, а када није законит. Циљ је да знате своја права пре него што вам неко каже да их немате.
Закон о раду говори о одсуству са рада због привремене спречености за рад. То је време у коме запослени не може да ради због болести, повреде, компликација у трудноћи, неге члана породице или других медицинских разлога. За то време запослени не ради, али радни однос траје и сва права из радног односа остају.
Привремену спреченост оцењује лекар, а не послодавац. Изабрани лекар одлучује о краћем боловању, а када спреченост траје дуже од 60 дана, о даљем трајању одлучује лекарска комисија Републичког фонда за здравствено осигурање. Послодавац нема право да боловање „одобри“ или „не одобри“. Он може само да сумња у његову оправданост и да то провери законским путем.
Накнаду зараде у првих 30 дана боловања исплаћује послодавац из својих средстава. Од 31. дана накнаду обрачунава и исплаћује послодавац, а Републички фонд за здравствено осигурање му тај износ рефундира. За запосленог то значи да новац и даље стиже од послодавца, у роковима за исплату зараде.
Ако послодавац одбија да исплати накнаду јер „чека рефундацију“ или „нема новца“, то није законит разлог. Обавеза према запосленом постоји без обзира на однос послодавца и фонда.
За боловање до 30 дана, због болести или повреде ван рада, запослени има право на накнаду у висини од најмање 65% просечне зараде коју је примао у претходних 12 месеци пре месеца у коме је боловање почело. Накнада не може бити нижа од минималне зараде утврђене за тај период. Општим актом или уговором о раду може се утврдити и већи проценат, али не и мањи.
Ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, накнада износи 100% просечне зараде из претходних 12 месеци. Зато је важно да се повреда на раду одмах пријави и правилно евидентира. Када се повреда на раду запише као „обична“ повреда, запослени губи разлику од 35% накнаде.
За боловање дуже од 30 дана накнада се одређује по Закону о здравственом осигурању. По правилу и она износи 65% основа за накнаду, односно 100% када је узрок повреда на раду или професионална болест. Основ се рачуна из зарада на које су плаћени доприноси, па запослени коме послодавац није уплаћивао доприносе на пун износ зараде добија мању накнаду.
Од 1. јануара 2026. године примењује се систем е-Боловање. Лекар податке о привременој спречености уноси електронски, а послодавац их преузима преко портала еУправа. Запослени код правних лица више не морају да доносе „дознаку“ у предузеће. Послодавац при томе не види дијагнозу, већ само податке о трајању спречености.
Код предузетника који запошљавају раднике примена система почиње касније, од 2027. године. До тада за њихове запослене важи старо правило: потврду лекара треба доставити послодавцу у року од три дана од почетка спречености за рад. Ако то запослени због тежине болести не може, потврду доставља члан породице или друго лице са којим живи.
Систем вас не ослобађа свих обавеза. И даље треба да:
Послодавац који посумња да је боловање неоправдано не може сам да шаље људе на кућну адресу запосленог, нити да му наређује да дође на посао. Законит пут је да поднесе захтев надлежном здравственом органу, односно лекарској комисији РФЗО, да оцени здравствено стање запосленог.
Комисија може да потврди боловање или да утврди да је запослени способан за рад. Тек када надлежни орган утврди да спреченост не постоји, послодавац има основ да тражи повратак на рад. Телефонски притисак, претње или захтеви да запослени „сам прекине боловање“ немају правно дејство и могу се сматрати злостављањем на раду ако се понављају.
Не сме. Закон о раду изричито прописује да привремена спреченост за рад услед болести, несреће на раду или професионалне болести не представља оправдан разлог за отказ уговора о раду. То значи да ни честа ни дуга боловања сама по себи не могу бити разлог за отказ.
Послодавци то често заобилазе. Отказ се образложи „лошим резултатима рада“, „недостатком знања“ или „повредом радне дисциплине“, а стварни разлог је боловање. Суд у таквом спору испитује шта се заиста догодило. Ако се покаже да је разлог боловање, отказ је незаконит. О томе шта следи после незаконитог отказа детаљније пишемо у тексту о незаконитом отказу уговора о раду.
Боловање не ствара потпуну заштиту од отказа. Оно само не сме бити разлог за отказ. Отказ може бити законит у следећим случајевима:
Код технолошког вишка запослени на боловању мора бити на списку по истим критеријумима као и остали. Ако је изабран баш зато што је често одсуствовао, то је дискриминација. Више о томе пишемо у тексту о отпремнини због технолошког вишка.
Време проведено на боловању рачуна се у стаж осигурања и у радни стаж. Боловање не умањује право на годишњи одмор. Ако се разболите током годишњег одмора, одмор се прекида, а остатак дана користите по завршетку боловања.
Посебну заштиту ужива запослена у трудноћи. Послодавац не сме да јој откаже уговор о раду за време трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, осим у изузетним случајевима које закон набраја. Сличну заштиту има и запослени који користи одсуство ради неге детета или члана уже породице.
У пракси видимо исте обрасце понашања. Препознајте их на време:
Ниједан од ових потеза не морате да прихватите. Пре потписивања било каквог документа тражите време да га прочитате и посаветујете се.
Ако накнада није исплаћена или је мања него што треба, прво писмено затражите обрачун. Послодавац је дужан да уз сваку исплату достави обрачун из кога се види како је накнада израчуната. Можете се обратити и инспекцији рада. Ако ни то не помогне, остаје тужба. Потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана када је обавеза настала. О наплати неисплаћених износа детаљније пишемо у тексту о неисплаћеној заради.
Ако сте добили отказ, рок је кратак. Тужба против решења о отказу подноси се суду у року од 60 дана од дана када вам је решење достављено. Овај рок се не продужава, ни ако сте у том тренутку на боловању. Сачувајте решење, коверту, обрачуне и сву преписку са послодавцем.
Спорови око боловања ретко су једноставни. Послодавац обично има свој правни тим и пажљиво бира речи у решењу. Запослени, с друге стране, често је још увек болестан и нема снаге да се бори сам.
Адвокатска канцеларија Дојчиновић из Новог Сада заступа запослене у радним споровима и помаже им да остваре сва права. Адвокат вам може помоћи тако што ће:
Консултације можете заказати преко странице за контакт.
Боловање је право које закон штити. Накнаду у првих 30 дана исплаћује послодавац, касније уз рефундацију од РФЗО, и она не може бити нижа од законског минимума. Отказ због самог боловања није дозвољен, али злоупотреба боловања, технолошки вишак или истек уговора на одређено време могу бити законит основ.
Најважније је да не потписујете ништа под притиском и да не пропустите рок од 60 дана ако добијете отказ. На време потражена помоћ често одлучује исход спора.
Најмање 65% просечне зараде из претходних 12 месеци, а не мање од минималне зараде. Ако је узрок повреда на раду или професионална болест, накнада износи 100%.
Накнаду и даље исплаћује послодавац, а Републички фонд за здравствено осигурање му рефундира износ од 31. дана боловања.
Од 1. јануара 2026. године запослени код правних лица не морају, јер послодавац податке преузима преко система е-Боловање. Запослени код предузетника потврду и даље достављају у року од три дана, до почетка примене система за предузетнике.
Не може због самог боловања. Отказ може бити законит само ако постоји други, стварни разлог, као што су злоупотреба боловања, технолошки вишак или тежа повреда радне обавезе.
Не сме да вам наређује повратак на посао нити да сам контролише боловање. Ако сумња, може да тражи оцену лекарске комисије РФЗО.
Годишњи одмор се прекида. Остатак дана користите по завршетку боловања, у договору са послодавцем.
Тужба се подноси у року од 60 дана од дана достављања решења о отказу. Рок тече и ако сте на боловању.
Контактирајте адвоката Дојчиновића — одговарамо исти дан.
Како Bам можемо помоћи?
Предлози питања
Ово нису правни савети → закажите консултацију